1 2 3 4 5 6 7

Baroqxon  madrasasi  (XVI  asr) - MA’naviyat qalb quyoshi

bet3/7
Sana12.02.2017
Hajmi26.94 Kb.

Baroqxon  madrasasi  (XVI  asr)


XVI  asr  o 'rta la rid a   ushbu  m a jm u anin g   asosini,  m azk u r 
m aqbaradan  tashqari,  

Baroqxon  

(N avro ‘z  A hmadxon)  m a d ­
rasasi  tashkil  etgan.  Madrasa  biroz  avval  qurilgan  ikkita  maqbara 
(nomsiz  va  Suyunchxo‘jaxon  maqbarasini)  o ‘z  ichiga  olgan. 
Baroqxon  o ‘zi  qurdirgan  madrasa  ulug'vor 
inshoot  b o ‘lishini 
niyat  qilgandi.  Shuning  uchun  bosh  peshtoq  darvozasi  va  hujra 
eshiklari  o ‘y m a k o ri  naqsh  bilan  b ezatilgan.  Q im m a tb a h o  
toshlar,  fil  suyagi  hamda  rangli  metallar  bilan  murassa'  qilingan. 
Madrasa  gumbazi  Samarqand  m e ’moriy  yodgorliklari  singari, 
moviy  naqshinkor  rasmlar  bilan  bezatilgan.  Shuning  uchun 
madrasa  binosi  xalq  orasida  va  adabiyotlarda  ,,Ko‘k  gumbaz“  deb 
yuritiladi.  1868-  yilda  Toshkentda  yuz  bergan  kuchli  zilzila 
natijasida  madrasa  binosi  qattiq  shikastlandi.  Ikkinchi  qavat 
xonalari,  ayniqsa,  qattiq  ziyon  ko'rdi.  K o ‘k  gumbaz  to'kilib 
tushdi.  Keyinchalik  madrasa  binosi  tiklandi.  Lekin  ikkinchi  qavat 
tiklanadigan  darajada  b o ‘lmagani  uchun  olib  tashlandi.  1956- 
yilda  Baroqxon  madrasasi  0 ‘rta  Osiyo  va  Q ozo g iston   musul- 
monlari  diniy  boshqarmasi  ixtiyoriga  berildi.

M U Z E Y L A R


Toshkentda  24  ta  muzey,  15  ta  kinoteatr,  11  ta  madaniyat  va 
istirohat  bogi,  166  ta  jam oat  kutubxonasi  (ularda  13,8  mln 
nusxadan  ziyod  kitob  bor),  9  ta  madaniyat  saroyi,  65  dan  ortiq 
madaniyat  uylari  bor.

Temuriylar  tarixi  davlat  muzeyi


Temuriylar  tarixi  davlat  muzeyi  

A m ir  T e m u r   xiyoboni 
yaqinida  1996-  yilda  bunyod  etilgan.  Muzey  binosi  o 'rta  asr 
m e ’morchiligi  a n ’analari  asosida  qurilgan.  Bino  uch  qavatli 
b o lib ,  uning  balandligi  31  metr.  Tashqi  tom onidan  aylanasining 
uzunligi  70  metrni,  ichki  tom ondan  50  metrni  tashkil  qiladi.
www.ziyouz.com kutubxonasi

Binoning  birinchi  qavatida  ko‘rgazma  va  kinoleksiya  zali 
mavjud.
Ik kin ch i  qavatdagi  k o ‘rgazm a  zali  8  b o ‘lim d an   iborat. 
K o‘rgazma  zalidagi  temuriylar  tarixiga  oid  noyob  eksponatlar 
0 ‘zbekiston  viloyatlaridagi  yirik  muzeylardan  keltirilgan.  Ular 
orasida  1996-  yilda  Parijda  A mir  T e m u r  tavalludining  660 
yilligiga  bag‘ishlab  o ‘tkazilgan  ko‘rgazmadagi  eksponatlar  ham 
muzeyga  o ‘tkazilgan.  Muzeyda  turli  yodgorliklar,  q o ‘lyozmalar, 
tasviriy  san’at  namunalari  bor.
0 ‘zbekiston  Respublikasi  P rezidenti  Islom  K arim ovning 
Amir  T em u r  shaxsiga  b o ‘lgan  hurmatini  ifodalovchi  dil  so‘zlari 
va  „ T e m u r   tu z u k lari“ dan  keltirilgan  iboralar  eksponatlarni 
m azm unan  boyitgan.
Ko'rgazma  zalining  markazidagi  devoriy  tasvirdan  „Buyuk 
Sohibqiron  —  buyuk  bunyodkor“  nomli  3  qismdan  iborat  asar 
o ‘rin  olgan.  Birinchisi  —  

,,Tug‘ilish“  

qismi  —  Sohibqironning 
tug‘ilishi  bilan  bog‘liq  urf-odatlar  ramziy  tasvirlarda  ifodalangan.
Ikkinchisi  —  

,,Yuksalish“  

qismida  „Rosti-rusti“  („ T o ‘g ‘rilik  — 
najotdir“ )  degan  shior  oltin  harflar  bilan  bitilgan.  Bu  qismning 
markazida  taxtda 
0
‘tirgan  Sohibqironning  o ‘z  a ’yonlari  davra- 
sidagi  mashvaratlari  aks  ettirilgan.  Pastroqda  esa  Sohibqironning 
nabira  va  abiralari  ( M u h a m m a d   Sulton,  U lug‘bek,  Husayn 
Boyqaro,  Zahiriddin  M u h am m ad   Bobur)  bobolaridan  meros 
qolgan  tuzuklarni  mutolaa  qilayotganlari  va  Amir  T em u r  yarat- 
gan  m e ’moriy  obidalar  tasvirlangan.
Uchinchi  qism  —  

,,Faxrlanish“ .  

Bu  b o i i m d a   m erosning 
avloddan  avlodga  o ‘tib  kelayotganlik  g‘oyasi  o ‘z  aksini  topgan.
Muzeyga  har  yili  100  mingdan  ziyod  tomoshabin  kiradi.

0 ‘zbekiston  davlat  San’at  muzeyi


0 ‘zbekiston  davlat  S an’at  muzeyi  0 ‘rta  Osiyoda  ilk  bor  tashkil 
e tilg a n   b a d iiy   m u z e y   b o ‘lib,  u  m a d a n i y - m a ’rifiy,  ilm iy 
muassasadir.  Mazkur  muzeyga  1918-  yilda  Toshkent  shahrida 
Xalq  universiteti  muzeyi  sifatida  asos  solingan,  keyinchalik 
Markaziy  badiiy  muzey,  1924-  yildan  Toshkent  san’at  muzeyi, 
1935-  yildan  boshlab  S an’at  muzeyi  sifatida  faoliyat  olib  boradi. 
Muzey  Toshkentda  yashagan  knaz  N.  K.  Romanovning  shaxsiy 
to'plam i  negizida  vujudga  kelgan  b o ‘lib,  Turkiston  o ‘lkashunoslik 
muzeyining  badiiy  b o ‘limidan  va  boshqa  muzeylarning  fond-
www.ziyouz.com kutubxonasi

„O 'zbekiston"  xalqaro  anjum anlar  saroyi.
laridan,  shaxsiy  to'plamlardan  san ’at  asarlari  keltirilib  boyitilgan. 
Muzey  fondi  50  mingdan  ortiq  eksponatga  ega  (2005-y.)  b o ‘lib, 
tomoshabinlar  soni  yiliga  250  mingdan  oshadi.
Muzeyda  0 ‘zbekiston  xalq  amaliy  san’ati,  0 ‘zbekiston  tas- 
viriy  san’ati,  G ‘arbiy  Yevropa  san’ati,  Xorijiy  Sharq  xalqlari 
san ’ati  b o ‘limlari,  xazina,  t a ’mirlash  ustaxonasi,  fotolabora- 
toriya  mavjud.  Muzey  ilmiy  muassasa  sifatida  0 ‘zbekiston  tasviriy 
san’ati  b o ‘yicha  ilmiy  tadqiqot  ishlarini  olib  boradi.  Shuningdek, 
o ‘z  xazinasidagi  s a n ’at  asarlari  asosida  k o ‘rgazmalar  tashkil 
etadi,  chet  mamlakatlar  ko‘rgazmalarida  ishtirok  etadi.
Ayniqsa,  mustaqillik  yillarida  xorijiy  mamlakatlar  bilan  ijodiy 
aloqalar  kengaydi.  Muzey  Xalqaro  muzeylar  qo'mitasi  a ’zosidir.

0 ‘zbekiston  Respublikasi  Amaliy  san’ati  muzeyi


Mazkur  muzey  1937-  yilda  ochilgan  bo'lib,  hunarmandchilik 
ko'rgazmasi  asosida  amaliy  san’at  muzeyi  sifatida  tashkil  qilingan. 
1960-97-  yillarda  „O'zbekiston  amaliy  san'at  asarlari  doimiy 
ko'rgazmasi"  deb  atalgan.
Ushbu  muzeyda  XIX  asrning  birinchi  yarmidan  boshlab 
bugungi  kunga  qadar  bo'lgan  davrda  yaratilgan  amaliy  san’at 
asarlari  to'plangan.
Muzeyda  qadimiy  a n ’analar  bo'yicha  yaratilgan  san’at  asar­
lari,  XX  asrning  ikkinchi  yarmidan  boshlab  xalq  ustalarining
www.ziyouz.com kutubxonasi

a n ’anaviy  tarzda  yaratgan  va  ijodiy  boyitilgan  san’at  asarlari, 
shuningdek,  bugungi  kun  amaliy  san'at  taraqqiyotidan  kelib 
chiqib,  zamonaviy  san'at  talablari  darajasida  yaratilgan  yetuk 
san’at  asarlarini  uchratish  mumkin.  Ular  kulolchilik,  chinni- 
sozlik,  shishasozlik,  kashtado'zlik,  do'ppi,  matoga  gul  bosish, 
badiiy  mato,  milliy  kiyim,  gilamchilik,  yog'och  o ‘ymakorligi, 
naqqoshlik,  miniatura,  zargarlik,  pichoqchilik  va  boshqa  turdagi 
amaliy  san’at  namunalaridir.
Muzeyda  amaliy  san’at  b o lyicha  ilmiy  tekshirish  ishlari  ham 
olib  boriladi.  U  yerda  buyumlarni  sotib  olish,  ilmiy  yoritish, 
ekspozitsiyalarda  n am o yish   etish,  buklet,  kataloglar  n ash r 
etish,  ko'rgazm a  ekskursiyalar,  ilmiy  anjum anlar  uyushtirish 
kabi  ishlar  amalga  oshiriladi.
Muzeyning  binosi  ham  xalq  m e ’morchilik  va  bezak  san’atining 
n o d ir   n a m u n a si  b o 'lib ,  uni  qurish  va  b eza sh d a ,  aso san , 
Buxoro,  Samarqand,  Toshkent,  Xiva  kabi  shaharlarning  ustalari 
qatnashganlar.
1970-  yilda  muzey  uchun  q o ‘shimcha  bino  qurilgan  bo'lib, 
h o zirgi  k u n d a   m a rk a z iy   x o n a  d ev o rla ri  rasso m   C h in g iz  
Ahmarovning  amaliy  san’at  muzeyidagi  miniatura  asarlari  bilan 
bezatilgan.

Alisher  Navoiy  nomidagi

 

adabiyot  muzeyi


Alisher  Navoiy  nomidagi  adabiyot  muzeyi  Toshkent  shah- 
ridagi  eng  yirik  adabiy-m a’rifiy  muassasalardan  biridir.  Mazkur 
m uzey  1940-yilda  Alisher  N avoiy  tavalludining  500  yilligi 
munosabati  bilan  Respublika  ko‘rgazmasi  sifatida  tashkil  topgan. 
Muzey  1991 -yildan  boshlab  O 'zbekiston  Fanlar  akademiya- 
sining  Adabiyot  muzeyi  sifatida  faoliyat  yuritib  kelm oqda. 
Muzeydagi  ekspozitsiyalar  mavjud  40  xonaga  joylashgan  b o ‘lib, 
ular  8  bo'lim dan  iborat.  Undagi  barcha  ko'rgazmalar  soni  qariyb 
34  ming  nafarni  tashkil  etadi.  Muzeyda  o'zbek  adabiyotiga  oid 
asarlar,  q o ‘lyozma  va  toshbosma  kitoblar,  xalq  hofizlarining  ovoz 
yozuvlari,  naqqoshlik  san'atiga  doir  ko'rgazmalar  ham da  XX 
asrga  oid  sopol  buyum lar  mavjud.  Muzeydagi  ko'rgazm alar 
temuriylar  davri  ekspozitsiyasi  bilan,  o ‘zbek  adabiyoti  tarixi 
ekspozitsiyalari  esa  Alisher  N avoiy  ijodi  bilan  boshlangan.
www.ziyouz.com kutubxonasi

M u z e y d a   ,,X a m s a “ n ing   qoM yozma,  fo to   va  k o 'c h ir ilg a n  
nusxalari,  dostonlarga  ishlangan  miniaturalar,  rasm  va  bezaklar, 
shoir  hayotiga  oid  portretlar,  haykallar,  xarita,  kitob,  liar  xil 
sovg'a  va  albomlar,  lagan,  ko‘zachalar  bor.  Muzeyda  buxorolik 
q i z l a r   t o m o n i d a n   N a v o i y   va  u n i n g   , , X a m s a “  a s a r ig a  
bag‘ishlangan  Farhod  va  Shirin,  Layli  va  Majnun  siymosi  aks 
ettirilgan,  zar  bilan  tikilgan  gilam  alohida  o'rin  tutadi.  Jomiy 
ijodiga  bag'ishlangan  xonada  shoir  asarlarining  tudi  davrlarda 
ko‘chirilgan  nusxalari  qo^yilgan.  Shuningdek,  muzeyning  boshqa 
xonalaridagi  ko‘rgazmalari  orasida  Hofiz,  Nizomiy,  Firdavsiy, 
Xusrav  Dehlaviylarning  bir  q an cha  qoMyozmalari  bor.  Za- 
hiriddin  M uhamm ad  Boburning  hayoti  va  ijodiga  bag'ishlangan 
ko‘rgazmalar  orasida  „Bobur  haykali“  va  ipak  bilan  tikilgan 
„Bobur  portreti“  ko‘rgazmaga  alohida  m azm un  baxsh  etadi. 
Shuningdek,  muzeyda  Zebunniso,  Turdi,  N odira,  Uvaysiy, 
Mahzuna  va  boshqa  mumtoz  adabiyot  vakillari  hayotiga  va  ijodiga 
bag'ishlangan  ko'rgazmalar  va  asarlariga  ishlangan  tasvirlar  bor. 
Muzeyning  hozirgi  zamon  adabiyotiga  bag1 ishlangan  xonalariga 
„XX  asr  o ‘zbek  adabiyoti“ ,  „ Istiqlol  davri  o ‘zbek  adabiyoti“ 
ekspozitsiyalari  joylashtirilgan.  Unga  200  dan  ortiq  o'zbek  shoir 
va  yozuvchilarining  ijodiy  y o ‘lini  yorituvchi  k o 'rg a z m a la r 
qo'yilgan.

Olimpiya  shon-shuhrati  muzeyi


Olimpiya  sh o n -sh u h ra ti  muzeyi  O 'zb ek isto n d a  olimpiada 
harakati  va  sport  yutuqlarini  targ'ib  qiluvchi  markaz  bo'lib,  u
1996-  yil  1-  sentabrda  ochilgan.  Mazkur  muzey  Osiyo  qit’asida 
birinchi  tashkil  qilingan  olimpiya  muzeyidir.  Uning  ochilishida 
Xalqaro  Olimpiada  qo'mitasining  Prezidenti  X.  A.  Samaranch 
ishtirok  etgan.
Muzeyning  vazifasi  olimpiya  g ‘oyalarini  ta rg ib   qilish  bilan 
birga,  respublikada  jismoniy  tarbiya,  sport,  sayohat  va  xalq 
milliy  o 'y in larin i  yuksaltirish,  O 'z b ek isto n   spo rtch ilarinin g  
jahon  miqyosidagi  nufuzini  oshirishdan  iboratdir.
Muzeyda  11  mingdan  ziyod  eksponatlar  mavjud.
Ul a r   A Q S H ,  Isp an iy a,  S h v ey sariy a  va  b o s h q a   xorijiy 
davlatlardan  olib  kelingan.  Muzeyning  birinchi  qavatida  noyob 
ek sp o n atlar  joylashtirilgan.  U lar  orasida  0 ‘zbekiston  Res-
4  —  Ma’naviyat  —  qalb  quyoshi
49
www.ziyouz.com kutubxonasi

p u b lik a s i  P r e z id e n ti  Islom   K a rim o v g a   X O Q   P r e z id e n ti 
tom onidan  topshirilgan  Olimpiada  oltin  ordeni  ham da  Osiyo 
O lim p ia d a   K e n g a s h in in g   O lim p ia d a   o ltin   o r d e n la r i  bor. 
Shun ing d ek ,  bu  yerda  Xalqaro  havaskorlar  kurash  federa- 
tsiyasining  „Oltin  m aijo n “ i,  professional  boks  b o ‘yicha  16  karra 
j a h o n   c h e m p io n i  A rtu r  G rig o ry a n n in g   c h e m p io n lik   oltin 
kamari,  gulchambar  va  medallari,  Olimpiada  o ‘yinlari  vaqtida 
ta y y o rlan gan   turli  m e d alla r  va  n ish o n la r  bor.  M uzeyning 
ikkinchi  qavatida  Olim piada  o'yinlari  o'tkazilgan  yillarning 
xronologik  tarzdagi  jadvali  berilgan  bo'lib,  ularda  ishtirok  etgan 
o 'z b e k is to n lik   s p o r tc h ila r n in g   k iyim lari,  a s b o b - a n jo m la r i, 
suratlari,  mukofotlari  bilan  tanishish  mumkin.
0 ‘zbekiston  mustaqilligi  yillarida  sportchilarimizning  jahon, 
Y ev ro p a  b ir in c h ilik la r i,  Osiyo,  M arkaziy  Osiyo  o ‘yinlari, 
Toshkent  va  xorijiy  mamlakatlarda  o4kazilayotgan  turli  xalqaro 
turnirlarda  erishgan  yutuqlari,  q o ‘lga  kiritgan  sovrinlari  muzey 
eksponatlarining  asosini  tashkil  etadi.  Amaldagi  ekspozitsiyalar 
m u n tazam   yangi  eksponatlar  bilan  to'ldirib  turiladi.  Muzey 
videokassetasi  tasmalariga  eng  qiziqarli  m usobaqalar  tasviri 
yozilgan.
Mazkur  muzeyda  muhim  sport  tadbirlari  o ‘tkazilib  turiladi.

0 ‘zbekiston 


geologiya 


muzeyi


0 ‘zbekiston  Respublikasi  Geologiya  va  mineral  resurslar 
davlat  q o ‘mitasi  tasarrufidagi  muzey  b o lib ,  1988-  yilda  ochilgan. 
Muzey  kolleksiyalari  O'zbekistonda  geologiya  faoliyatining  75  yil 
mobaynida  yig'ilgan  katta  hajmdagi  materiallar  ham da  muzeyga 
sovg'a  sifatida  taniqli  geologlar  tom onidan  taqdim  etilgan  shaxsiy 
kolleksiyalar,  O'zbekiston  Respublikasi  tabiatini  aks  ettiruvchi 
suratlar  bilan  boyitilgan.
M uzeyda  geologiya  fanining  rivojlanishi,  birinchi  o ‘zbek 
geologlari,  dastlabki  konlarni  ochgan  geologlar  haqida  m a ’lu- 
motlar  mavjud.
Muzeyda  namoyish  etilayotgan  eksponatlarning  umumiy  soni 
32  mingdan  ortiq.  Noyob  geologik  topilmalarning  namunalari 
ham   n am oyish  qilinadi.  S h u n in gd ek ,  ular  o rasida  niaxsus 
petrografik  kolleksiya  mavjud  b o 'lib ,  u  o ‘z  ichiga  300  ta 
nam unani  qamrab  olgan.  Mineralogik  kolleksiya  esa  858  ta  noyob 
n a m u n a d a n ,  m o n o g rafik   p aleo n to lo g ik   kolleksiya  2631  ta
www.ziyouz.com kutubxonasi

n a m u n a d a n   iborat.  U lard an  783  tasi  M arkaziy  Osiyo  va 
0 ‘zbekiston  hududining  rivojlanishi  tarixi  zalida  joylashgan.
Mazkur  muzey  qoshida  turli  ko'rgazmalar,  taqdimotlar  va 
geologiya  tad q iq o tlarn i  izlab  topish  va  o ‘zlashtirishga  oid 
uchrashuvlar  o ‘tkaziladi.

BOG  LAR  VA  XIYOBONLAR

 

Amir  Temur  xiyoboni


Toshkent  markazida  joylashgan  ushbu  xiyobon  hududida 
1875-  yilda  qurilgan  bank  binosi,  1878-79-  yillarda  bunyod 
etilgan  o ‘g41  bolalar  va  qizlar  gimnaziyalari  o ‘quv  binolari, 
hozirgi  Toshkent  yuridik  instituti  binosi,  1881-  yilda  qurilishi 
nihoyasiga  yetkazilgan  Turkiston  o'qituvchilari  seminariyasi 
binosi  joylashgan.
1993-  yil  31-  avgust  kuni  ushbu  xiyobon  markazida  yirik 
davlat  arbobi  va  buyuk  sarkarda  

Amir  Temur  

sharafiga  o ‘rnatilgan 
haykalning  tantanali  ochilish  marosimi  bo‘ldi  va  ushbu  xiyobon 
uning  nomi  bilan  ataldi.

,,MustaqilIik“  maydoni


1991-yil  31-avgustdan  e ’tiboran  Vatanimiz  tarixida  yangi 
davr  —  milliy  istiqlol  davri  boshlandi.  0 ‘zbekiston  xalqi  o ‘z 
taqdirini  o'z  qo'liga  oldi,  siyosiy,  m a ’naviy  mutelikdan  qutuldi. 
Dunyo  xaritasida  yana  bitta  mustaqil,  to ‘la  huquqli,  suveren 
davlat  —  O'zbekiston  Respublikasi  paydo  bo'ldi.
Mustaqillik  maydoni  O'zbekiston  Respublikasining  Prezidenti 
Islom  Karimov  g'oyasi  bilan  bunyod  etilgan  m e ’moriy-badiiy 
majmuadir.  0 ‘zbekiston  istiqbolining  dastlabki  yillarida  maydonda 
o'rnatilgan  obida  ,,Mustaqillik“  monum enti  deb  atalgan.  Ramziy 
ravishdagi  Yer  sharida  0 ‘zbekiston  Respublikasining  xaritasi  aks 
etgan,  ushbu  obida  jahon  xaritasida  mustaqil  O'zbekiston  davlati 
mustahkam  o'rin  olganligining  ramziy  ifodasidir.
www.ziyouz.com kutubxonasi

Alisher  Navoiy  nomidagi  0 ‘zbekiston

 

Milliy  bog‘i


Alisher  Navoiy  nomidagi  O'zbekiston 
Milliy  b o g 'i—aholi  madaniy  dam   ola- 
digan  ko'kalamzor  maskandir.  Bu  bog'da 
bayram lar  va  sayillar  o'tkazib  turiladi. 
Ayniqsa,  

Mustaqillik  

va  

N avro‘z  

bay- 
ramlarida  bog'  maydoni  gavjum  bo'ladi. 
Bayram da  om niaviy  tadbirlar,  bayram 
sayillari  uyushtiriladi.
Bu  bog'  1938-yili  b u n yo d   etilgan. 
1991-yili  bog'  m aydoni  kengaytirilib, 
qayta  qurilgan.  A lisher  N avoiy  taval- 
ludining  550  yilligi  m u n o sab ati  bilan 
bog'ga  uning  nomi  berilgan.  Bog'da  milliy  m e’morchilikka  xos 
uslubda  doira  shaklida  Ko'shk  qurilgan.  Ko'shk  o'rtasida  Navoiy 
haykali  o'rnatilgan.  Yodgorlik  oldidagi  lavhaga 
Navoiyning 
quyidagi  mashhur  bayti 
yozib  qo'yilgan:
Olam  ahli  bilingiz,  ish  emas  dushmanlig',
Yor  o'lung  bir-biringizgaki,  erur  yorlig'  ish.

Bobur  nomidagi  madaniyat  va

 

istirohat  bog‘i


Toshkent  markazining  janubida,  Yakkasaroy  tum ani  hu d u- 
dida joylashgan.  Maydoni  17,8  gektar.  1 9 3 2 - yilda  to'qim achilik 
kombinati  xodimlari  tashabbusi  bilan  qurilgan.  1992-  yildan 
Zahiriddin  M u h am m ad   Bobur  nomi  bilan  ataladi.  Bog'ning 
maydoni  1997-  yilda  qayta  t a ’mirlanib,  kengaytirildi.
B o g 'd a   z a m o n   ta lab larig a  ja v o b   b era d ig a n   sport  klubi 
majmuyi,  uchta  tennis  korti,  futbol  maydoni,  raqs  maydon- 
chasi,  yozgi  sahna  va  suv  usti  sahnasi,  18  ta  o'yin  attraksionlari, 
kutubxona  mavjud.
Bog'da  turli  m a d a n iy -m a ’rifiy  tadbirlar,  kasb  bayramlari, 
„Mustaqillik  bayrami",  „N avro'z  bayrami'',  „Xotira  va  qadrlash 
kuni“  tadbirlari  o'tkazib  kelinadi.
www.ziyouz.com kutubxonasi

Xotira  va  Qadrlash  maydoni


X o tira  va  q a d rla sh   m a y d o n i  1999-  yilda  O 'z b e k is to n  
Respublikasi  Prezidenti  Islom  K arim ovning  tashabbusi  va 
rahbarligida  barpo  etilgan  m e ’moriy  majmuadir.
U  Mustaqillik  maydoni  xiyobonidagi  mangu  alanga  yodgorligi 
atrofida  joylashgan.  M aydonning  to 'rid a   „M o tam saro   o n a “ 
haykali  joylashgan.  Uning  bir  tom onida  ayvonlar  qad  ko'targan 
bo'lib,  uning  tokchalariga  o'rnatilgan  metall  taxtalarga  Ikkinchi 
jahon  urushida  halok  bo'lgan  o'zbekistonlik  barcha jangchilarning 
ism-sharifi  yozilgan.  Ayvonlar  milliy  a n ’anaviy  m e ’morlik 
uslubida  qurilgan  bo'lib,  majmuani  bunyod  etishda  o'ymakorlik 
bilan  jozibador  bezak  ishlari  amalga  oshirilgan.

Botanika  bog‘i


ToshD U   (hozirgi  O 'z M U )  qoshidagi  botanika  bog'i  asosida 
tashkil  topgan.  1968-  yil  1-  yanvardan  bog'  ilmiy  tekshirish 
instituti  maqomini  oldi.
Botanika  bog'i  respublika  miqyosida  o'simliklarni  introduksiya 
qilish  (ilgari  o'stirilmagan  yangi  o'simliklarni  o'stirish,  iqlim- 
lashtirish  va  ulardan  xo'jalikda  foydalanish)  masalasini  o'rganish 
va  ishlab  chiqish  ilmiy  markazi  hisoblanadi.  Bog'ning  64  gektar 
maydoni  bo'lib,  undagi  noyob  o'simliklar  soni  2008-  yilda  6 
mingdan  oshdi.
Angliyada  e ’lon  qilingan  „Dunyodagi  eng  yirik  botanika 
bog'lari''  nomli  asarda  O'zbekiston  botanika  bog'i  ham  tilga 
olingan.

Hayvonot  bog‘i


Toshkent  hayvonot  bog'i  1924-  yilda  3  gektar  maydonda  O 'rta 
Osiyo  universiteti  olimlari  tashabbusi  bilan  chor  Rossiyasi  ge- 
neral-gubernatorining  dala  hovlisidagi  kichik  hayvonot  burchagi 
negizida  tashkil  etilgan.
XX 
asr  40-yillarining  oxirida  200  turdan  ortiq  hayvonlar 
jamlangan  hayvonot  bog'iga  aylandi.  O'zbekiston  Respublikasi 
hukumati  qaroriga  ko'ra  1994-1997-  yillarda  barcha  zamonaviy 
talablarga  javob  beradigan  hayvonot  bog'i  qurildi.  Botanika  bog'i
www.ziyouz.com kutubxonasi

yaqinida joylashgan  mazkur  bog'ga  1997-  yil  sentabrda  Toshkent 
hayvonot  bog'i  ko'chib  o'tdi.  Bog'ning  umumiy  maydoni  22,7 
gektar.  Bog‘da  415  turdagi  5000  ga  yaqin  jonivor  bor.

M O N U M E N T   VA  HAYKALLAR

 

„M u staqillik   va  ezgulik“  m onum enti


0 ‘zbekiston  Respublikasi  Preziden- 
tining  2006-yil  3-fevraldagi  qaroriga 
ko‘ra  „Mustaqillik"  obidasi  va  „Baxtiyor 
o n a “  haykali  „Mustaqillik  va  ezgulik" 
monum enti  deb  nomlandi.
V a ta n i m iz   p o y ta x ti  —  T o s h k e n t 
shahridagi  Mustaqillik  maydoni  xalqi- 
miz  ozodligining,  ajdodlarim iz  asrlar 
d a v o m id a   o r z iq ib   k u tg a n ,  b u g u n g i 
avlodlarga  nasib  etgan  eng  ulug1,  eng 
aziz  n e ’mat  b o ‘lmish  istiqlolimizning 
muqaddas  ramzidir.
Keyingi  yillarda  Mustaqillik  maydoni 
va  unga  tutash  hududda  keng  ko‘lamdagi  qurilish  va  obodon- 
lashtirish  ishlari  amalga  oshirildi.  Vazirlar  Mahkamasi  binosi 
tubdan  qayta  ta ’mirlandi,  O'zbekiston  Respublikasi  Oliy  Majlisi 
Senatining  binosi,  Ezgulik  arkasi,  0 ‘zbekiston  tasviriy  san ’at 
galereyasi  kabi  m uhtasham  me'm oriy  inshootlar,  yashil  maydon 
va  xiyobonlar  barpo  etildi.  Yaqinda  esa,  yangi  M a ’muriy  bino, 
Biznes  markazi  qurilib  bitkazildi.
Bunday  katta  bunyodkorlik  ishlari  tufayli  bugungi  kunda 
Respublikamiz  poytaxti  va  barcha  viloyatlar,  shaharlar  tamomila 
yangicha  qiyofa  kasb  etdi.
Mustaqillik  maydoni  va  unda  qad  rostlagan  „Mustaqillik  va 
ezgulik“  m onum enti  xalqiniiz,  ayniqsa,  yosh  avlod 
qalbi  va 
ongiga  istiqlol  g koyalarini,  milliy  g'urur  va  iftixor,  vatanparvarlik 
tuyg'ularini  yanada  chuqurroq  singdirishda  katta  ahamiyatga  ega.
Bugun  o ‘zining  t o l a   mustaqilligi  va  ozodligiga  erishgan  ona 
yurtimiz  osmonida  har  doim  ezgulik  va  yaxshilik  elchilari  xotiijam 
parvoz  etib  turishining  ramziy  timsoli  sifatida  qad  rostlagan 
Ezgulik  arkasi  asrlar  davom ida  uning  bunyodkorlari,  g'oya
www.ziyouz.com kutubxonasi

m u a lliflarin in g   ch ek siz  s am im iy a tg a  y o 'g 'r ilg a n   va  erkka 
mushtarak  qalblari  iforini  avlodlar  qalbiga  quyosh  nurlari  misol 
singdirajak,  albatta.

„Shahidlar  xotirasi“  yodgorlik

 

majmuyi


„Shahidlar  xotirasi''  

yodgorlik  majmuyi 
O 'z b e k is to n   Respublikasi  P re z id e n tin in g  
tash ab b u si  bilan  2000-yil  12-m ay  kuni 
bunyod  etilgan.
Toshkent  shahrining  Yunusobod  tum a- 
nidagi  Bo'zsuv  sohilida  joylashgan  ushbu 
yodgorlik  niajmuyini  bunyod  etish  g'oyasi 
ilk  bor  O 'z b ek isto n   Respublikasi  P rezi­
d e n t i n i n g   199 9 -y il  1 2 -m a y   s a n a s id a g i 
f a r m o y i s h i g a   ilo v a  e t ilg a n   

,,Q a ta g ‘on

 

Do'stlaringiz bilan baham:

©2018 Учебные документы
Рады что Вы стали частью нашего образовательного сообщества.
?


baxmaa-glnvardm----yaz.html

baxolash-mezonlari--.html

baxriddinovna---bet-5.html

baxtieraliev---ozbekstan.html

bay-cherry-botanical-name.html